Organizacija seminarski

[center]
[url=http://www.maturskiradovi.net]SEMIN

Organizacija

Danas se problematikom čoveka unutar organizacije bave dve isprepletene i nerazdvojive naučne discipline – nauka o organizaciji i nauka o menadžmentu, pri čemu se ova prva bavi izučavanjem, oblikovanjem i projektovanjem organizacione strukture organizacije, dok druga istražuje kako treba upravljati i rukovoditi takvom organizacijom da bi ona ostvarila svoje ciljeve na efikasan i efektivan način. Dugo se nauka o organizaciji bazirala na proučavanju čoveka, njegovom mestu u organizaciji i na podeli rada po horizontali, a nauka o menadžmentu na vertikalnoj podeli rada. Horizontalna podela rada, poznatija pod nazivom „tehnička podela rada“, nije ništa drugo do podela rada unutar tri primarne funkcije vertikalne podele rada na konkretne zadatke i zaduženja pojedinaca u procesu rada, kojom se u organizaciji obrazuje veći ili manji broj tzv. sekundarnih funkcija. Sve pomenute funkcije, međutim, toliko su međusobno povezane i uslovljene da predstavljaju pravo organsko jedinstvo, čijom se interakcijom, na principu povratne veze, uspešno trasiraju pravci i smernice opstanka, rasta i razvoja svake organizacije. Savremena organizacija pala je jedno vreme u period otuđenja, kada je došlo visokog stepena dehumanizacije rada i otuđenja čoveka. U današnjoj proizvodnji reprodukuju se sva ona shvatanja o čoveku, karakteristična za društveno-ekonomski sistem eksploatatorskih odnosa, u kome je čovek spušten na nivo sredstva, a u suštini predstavlja objekat najgrublje eksploatacije.
Dugo se javljala težnja ka strogoj specijalizaciji svakog radnog mesta, sa precizno razrađenim uputstvima za postupanje prilikom obavljanja radnih zadataka. Precizno formulisanje ovlašćenja, u okviru krute hijerhijske strukture odnosa podređenosti i nadređenosti, međutim, samo upotpunjava sliku izrazito depersonalizovane organizacije.
Maks Veber se zalagao i za hijerarhiju autoriteta i odgovornosti, a posebno za organizacionu strukturu i unapred data pravila ponašanja. Ovim konceptom je, po svojim ključnim obeležjima, do krajnosti razvijena formalna organizacija, koja dominira i u delima Frederika Tejlora. Suština ove analogije očituje se u naglašenoj težnji ka obezličavanju čoveka – izvršioca, koji postaje deo, do u detalje, projektovanog mehanizma. Čovek – izvršilac samo sprovodi ono što je determinisano projektovanim procesima proizvodnje, u određeno vreme i u određenom prostoru.


Literatura



[1] Bulat V., Teorija organizacije, Informator, Zagreb, 1977.
Ministarstvo trgovine i industrije, Beograd, 1920.
[2] Taylor F., Naučno upravljanje, Rad, Beograd, 1967.