Potrošnja stanovništva

Potrošnja stanovništva

Dugi niz godina naša država ima razvojni koncept koji se nije temeljio na izvozu. Potrošnja stanovništva je predstavljala pokretacku komponentu privrede. Takav razvoj ekonomije imao je za posledicu da potrošnja stanovništva ima relativno vece učešće, a investicije relativno manje učešće u BDP-u. Krajnji rezultat tog dugogodišnjeg procesa je niži rast produktivnosti nego u slucaju da investicije zauzimaju vece učešće u ukupnoj proizvodnji. Sledstveno tome, proizvodnja koja je dominantno usmerena na domace tržište implicira višu stopu inflacije nego u slucaju rasta izvoznog sektora jer su ti proizvodi podložni uticaju konkurencije na me&unarodnom tržištu. Monetarna politika se inflaciji suprotstavlja koristeći kao svoj osnovni instrument primarnu kamatnu stopu. Što je rast cena veći, referentna kamatna stopa je viša. Ukoliko bi izvoz imao rastuce učešće u BDP-u, kamatna stopa bi mogla biti niža jer bi i inflacija bila niža. Pomenuti koncept razvoja koji se, pre svega, zasniva na rastu domaće potrošnje, deluje nepovoljno i na spoljnotrgovinsku neravnotežu. Time se pothranjuje uvoz, koga ne prati izvoz, a to znaci suficit u kapitalnom bilansu u ekvivalentu tekuceg deficita. To dalje utice na kurs dinara, jer Centralna banka mora da se zadužuje u inostranstvu cime se uvecava državni dug.



Literatura

Statisticki bilten NBS, 2010.
Memorandum Narodne banke Srbije o principima novog okvira monetarne politike, 2006.