Savremena svetska privreda

Savremena svetska privreda

Za sagledavanje najvažnijih tendencija u savremenoj svetskoj privredi, radi osvetljavanja uslova u kojima će se posrnule postsocijalističke privrede ponovo integrisati u svetske privredne tokove, neophodno je da se razmotre osnovne dugoročne tendencije njenog razvoja. Razvitak društva u poslednjoj trećini 20 – og vega obeležen je narastanjem protivurečenosti i produbljivanjem krize industrijalizma uz stvaranje osnove nove postindustrijske civilizacije. Radi se o novim razvojnim tokovima na globalnom planu, koje su u tesnoj vezi sa prelaskom najrazvijenijih zemalja iz industrijskog u tzv. informatičko društvo.
U privredno najrazvijenim sredinama dolazi do promene novih tehnologija u proizvodnji i drugim sferama društvenog života. Zapažaju se fenomeni koji svojim uticajem dovode do ekonomskih i društvenih promena na globalnom planu. Primena dostignuća savremenog tehničkog progresa u razvijenim tržišnim privredama uslovljava intenzivne promene. S pravom se ističe da dinamiku tranzicionog perioda postsocijalističkih zemalja dodatno potencira fakat da najrazvijenije zemlje tržišne privrede u ovom periodu prolaze kroz krupne transformacije, suočavajući se sa ekološkim imperativima i imperativima postindustrijske faze razvoja, u koju su ove zemlje ušle. A to znači da zemlje u tranziciji moraju uvažavati sve te promene pri definisanju svojih nacionalnih programa tranzicije.

Upravo procesi globalizacije i tranzicije imaju dominantan uticaj na privrede u sve zemlje sveta. Naime, nakon pola veka eksperimenata sa socijalističkim načinom privredjivanja ove zemlje su se opredelile da centralno-plansku zamene tržišnom privredom.Na tom putu, kao osnovno opredelenje ovih zemalja, ističe se priključenje Evropskoj uniji (EU), integraciji koja je do sada doživela najveći stepen ekonomskog povezivanja - od zone slobodne trgovine do ekonomske unije. Menutim, ove zemlje u ekonomskom, ali i širem društveno-političnom smislu znatno zaostaju za sadašnjim članicama EU što otežava njihov napor ka priključenju EU.Budući da je integrisanost zemalja Jugoistočne Evrope u EU još uvek neizvesna, kao jedno od rešenja je identifikovano formiranje regionalne integracije ovih zemalja kao menufaza ka njihovom potpunom priključenju EU

Na ovaj način postiglo bi se nekoliko ciljeva. Najpre, većom liberalizacijom trgovine podsticala bi se privredna saradnja što bi u krajnjoj liniji dovelo do veće trgovine, priliva investicija i, posledično, većeg privrednog rasta. Sa druge strane, na ovaj način bi se stvorile mogućnosti za povećanje konkurentnosti nacionalnihprivreda i preduzeća iz ovih zemalja, što je jedan od neophodnih uslova za priključenje EU. Na kraju, efikasno funkcionisanje regionalne integracije bio bi neka vrsta testa političke I ekonomske spremnosti za uključivanje u EU.

Mitrović, B., Tranzicija postsocijalističkih privreda, Prosveta, Niš, 2000.,s. 61.