Signali seminarski

Signali i obrada signala

Signali i obrada signala su sastavni deo elektroakustike i audio područja. Elektroakustika se bavi i prenosom audio signala. To se ne odnosi samo na digitalne uređaje nego i na analogne. Na primer, zadatak audio pojačala je da pojača signal i prenese ga na zvučnik. U tonskom stolu za mešanje signal se obrađuje, namešta i šalje u uređaje za snimanje. Digitalni procesori signala vrše kodiranje i dekodiranje, obradu, odašiljanje i primanje digitalnog signala, odnosno A/D i D/A konverziju. Kako bi se dobro razumela obrada signala u elektroakustici i audio tehnici, potrebno je znati osnovne karakteristike signala, njihov prikaz u vremenskoj i frekvencijskoj domeni i što se iz tih karakteristika i prikaza može zaključiti.
U elektroakustici i audio tehnici se susrećemo s analognim i digitalnim audio signalima. Na primer zvuk koji čujemo je analogni signal i njegov nivo se označuje u decibelima u odnosu na neki referentni signal, a to je prag čujnosti.
Kretanje zavojnice u magnetskom polju uzrokuje indukciju struje u zavojnici koja je proporcionalna promeni zvučnog pritiska. Taj signal se dovodi do predpojačala, koje ga pojačava na potreban nivo za obradu ili snimanje. Ako se taj snimljeni signal želi prebaciti na audio CD treba ga pretvoriti u digitalni signal i prema tome kodirati. Za to nam je potreban analogno-digitalni pretvarač koji signal uzrokuje sa 44.1 kHz i rezolucijom od 16 bita.
U idealnom slučaju, signal koji preko mikrofona uđe u ovaj elektroakustički lanac i završi na izlazu zvučnika, bi trebao biti jednak početnom zvučnom signalu, na primer pevača na koncertu. Međutim, realni audio uređaji unose određena izobličenja, odnosno promene originalnog signala. Jedan od najvažnijih ciljeva elektroakustike je smanjiti izobličenja prilikom snimanja i reprodukcije.*