Borba trojanaca i ahejaca

Borba između Trojanaca i Ahejaca vodila se dalje sve dok jednom prilikom nisu Paris i Menelaj izašli na dvoboj. Izmenjivali su se i dvoboji druugih junaka i to sve pod opaskom svojih božanstava. I jedna i druga strana stalno su imale velike gubitke ljudi. Želja boga Zevsa bila je da dođe do pobede Trojanaca, da se Ahejci pobeđeni povuku, a oni to nisu hteli da prihvate jer su verovali da ih je neko božanstvo dovelo dotle.
Kada se dogodio i drugi poraz Grka i to u boju oko bedema kog su podigli bez volje bogova, Trojanci su se primakli do samih grčkih lađa. Tog trenutka bog Posejdon je stao na stranu Ahejaca, i borba se nastavila. To je bila volja Zevsa i boga Posejdona. Mnogi junaci su smrtno stradali.
Po legendi, Zevs je sazvao skupštinu bogova na Olimpu i dopustio im je da mogu pomagati obema stranama, i sami bogovi su krenuli u boj.
Sada su vodjstvo u bici dobili Ahejci na čelu sa Ahilom. Ahil ubija Hektora ispred trojanskih zidina i tako osvećuje svoga mrtvog pobratima Patrokla, kojem priređuje razne pogrebne svečanosti. Ahil ipak ne želi mrtvo telo Hektora da vrati u Troju sve dok sam kralj Prijam nije dao veliku otkupninu za mrtvo telo svoga sina. Vrativši mrtvo Hektorovo telo u očinski dom, Trojanci su obavili sve posmrtne obrede u velikoj žalosti.
Najveci rat, koji je uzdrmao ljude iz doba, svakako je bio pohod na Troju. Deset godina je trajao taj strašni sukob, u kome su živote izgubili mnogi heroji. Ahajci opsedali su i pobedili Trojance, Maloazijske Grke. Trojanski rat je, po legendi, zapocet zbog ljubavi lepe Helene. Međutim, taj rat nikako nije bio mitski, sto neosporno dokazuju arheološka iskopavanja, koja su na svetlost dana iznela sve sto je opisao Homer u Ilijadi. Danas je svima poznato da su Ahajci presli na suprotnu obalu, sa svom svojom vojskom i opremom kojom su raspolagali, kako bi osvojili plodnu i razvijenu Troju. Bili su to jaki i hrabri borci. Trojanci su bili ljudi koji su pripadali istom plemenu, štaviše, bili su im i rodjaci. Ahajci su raspolagali vojskom od 100. 000 - 135.000 ljudi i flotom od 1,186 brodova. U pohodu su ucestvovali svi vladari Ahajaca. Trojanci su imali izvrsno utvrdjeni grad, mogli su da se oslone i na pomoc susednih plemena, od kojih su neka bila helenskog porekla a neka stranog: Likijci, Misijci, Kikonci, Paflagonci, Frigijci, Karesi, Trakijci, Asirci moguce i Egipcani. Ovaj veliki rat proslavio je nadaleko cuvene homerske junake: Ahila, lik koji dominira Ilijadom, Agamemnona, Odiseja, Hektora, Parisa i mnoge druge. Anticki istoricari navode da je povod i razlog izbijanja Trojanskog rata, bili potraga za novim zemljistem. Mit koji opisuje nastanak i tok ovog sukoba, upucuje na dogadjaje i činjenice, koje svakako zaslužuju paznju, i koje obavezno treba spomenuti. Sve je zapocelo prilikom svadbenog veselja, na svadbi Peleja i Tetide.


Literatura
Graves, Robert: Grčki mitovi, Beograd, 2003.
www.mythweb.com
www.wikipedia.org/Trojanwar.html