Džordž Stigler

Nobelovac Džordž Stigler smatra da se uspeh svakog mislioca ogleda prvenstveno u tome koliko su njegove ideje i stavovi ostali predmetom interesovanja narednih generacija, što ne znači samo njihovo slepo podržavanje i ponavljanje. U Smitovom slučaju, smatra Stigler, mogu se identifikovati tri velika uspeha: koncepcija „nevidiljive ruke“ tržišta kao osnova teorije alokacije resursa, teorija o uzrocima različitih zarada i profita u različitim delatnostima i zaposlenjima i, konačno, napad na merkantilizam i afirmacija slobodne trgovine.
Šta je Smit doprineo analizi nadnica? Smit je u objašnjenju nadnica zastupao stavove na kojima će se kasnije graditi različite teorije. Slobodno se može reći da je njegova analiza bila osnova za teoriju nadnica u narednim decenijama, a u nekim aspektima i vekovima. Smit je odbacio teoriju životnog minimuma kao zadovoljavajućeg objašnjenja nadnica. On je uočio da su nadnice, pored cena životnih namirnica, određene i uticajem drugih elemenata. Pored toga, Smit se može označiti i kao začetnik teorije fonda nadnica. Ovo je bio jedan od načina objašnjenja delovanja mehanizma ponude i tražnje na tržištu rada, gde je veća težina data uticaju tražnje za radom. Smitova teorija fonda nadnica, tvrdi Stigler, dominirala je u anglosaksonskoj ekonomiji većim delom devetnaestog veka.

1.Babić, S., & M. Milovanović, Teorija cena, Ekonomski fakultet Beograd, 1991.
2.Božo Stojanović, Smitova teorija nadnica i njen uticaj u XIX veku, 2005.